Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу

Збирке

Биолошки сектор Контакт адреса: nhmbeo@nhmbeo.rs

Миколошказбирка Збирка лишајева  Генерални хербаријум  Балканског полуострва Колекција споменика природе Београда Збирка воћа Збирка корова Збирка артропода (без инсеката) Ентомолошка збирка Збирка мекушаца Студијска збирка и збирка експоната водоземаца Студијска збирка и збирка експоната гмизаваца Остеолошка збирка рецентних водоземаца и гмизаваца Остеолошка збирка др Милутина Радовановића Збирка риба - ихтиолошка збирка Збирка птица Збирка сисара

Миколошка збирка

Миколошка збирка Природњачког музеја, основана 1895, са 25000 примерака највећа је у Србији, а садржи ексикате (осушене примерке) печурака и представника осталих гљива сакупљаних током више од 100 година. Најзаступљеније су гљиве које расту у Србији, али се у овој збирци налазе и примерци са целог Балканског полуострва, као и из разних крајева Света. Гљиве које су у XIX веку сакупили Велислав Војиновић и Никола Ранојевић први су примерци у Србији прикупљени у научне сврхе и од тог времена збирка се континуирано допуњује новим материјалом. Највећи број примерака, међу којима је и више по први пут откривених и за науку описаних врста, прикупио је Војтех Линдтнер, чувени миколог који је радио дуги низ година у Природњачком музеју. Збирка има велику музеолошку и научну вредност, не само због обима и дугог трајања, већ првенствено јер представља центар у коме се чувају подаци драгоцени за истраживања присуства, разноврсности, распрострањења и особина гљива и посебно о њиховој угрожености.

Збирка лишајева

Збирка обухвата примерке лишајева који су на подручју Балкана, али и Шведске, Кеније и Антарктика, сакупљани крајем XIX века до данас. Да би се обезбедило њихово трајно чување, примерци лишајева се након препарирања стављају у специјалне папирне коверте, каквих је око 9000 у Збирци Музеја. Поред музеолошког, Збирка има и научни значај јер представља најважнију референцу у проучавању диверзитета лишајева у Србији. О томе сведоче многи научни радови који су базирани на подацима из ове Збирке. Незаменљива је такође и за компаративну анализу промена састава и распрострањења лишајева у времену и простору.

Генерални хербаријум Балканског полуострва

Са преко пола милиона примерака, Генерални хербаријум Балканског полуострва једна је од најбогатијих и највреднијих збирки у Природњачком музеју. Са правом носи своје име не само због броја примерака сакупљаних током више од једног века, већ и због јединственог и значајног биогеографског подручја које покрива. Мада се оснивање Музеја 1895. сматра и временом званичног почетка формирања хербаријумске збирке, око 200 примерака потиче из ранијег периода. Јосиф Панчић (1814-1888), отац српске ботанике, почео је у Србији да сакупља биљке педесетак година пре оснивања Музеја. Мањи део те Збирке преузет из Велике школе био је зачетак онога што Генерални хербаријум Балканског полуострва данас представља. Хербарски примерци сведоче о богатству, разноврсности, сложености, историји и променама флоре Балкана, а Хербаријум представља својеврсну базу података о биљном свету овог подручја. Иако сваки примерак има своју научну и културну вредност, најдрагоценији су холотипови врста које су објављене као нове за науку, као и примерци ендемичних, реликтних и ретких биљака. Хербаријум је извор информација за многобројне научне радове, монографије, каталоге, магистарске и докторске тезе из области флористике, таксономије, фитогеографије, фитоценологије и примењених биолошких наука. Био је основа за израду десетотомне едиције Флора СР Србије (1970-1986), а од изузетног је значаја у припреми новог вишетомног проширеног и допуњеног издања едиције Флора Србије. Улогу у области културе и образовања Хербаријум остварује преко примерака биљака који су експонати на изложбама са ботаничком или биолошком тематиком.

Колекција споменика природе Београда

Колекција споменика природе Београда Бео 600.581.502.7 основана је 9. јула 1999. године на иницијативу вишег кустоса мр Миле Карас као студијска збирка Природњачког музеја. То је специфична збирка ex situ предмета прикупљених првенствено на стаблима Београда заштићеним као природна добра споменици природе, и података и in situ налаза који се на њих односе. Садржи 2.000 предмета, 840 класичних и 2.000 дигиталних фотографија. У Колекцији се, поред предмета и налаза са заштићених стабала налазе и хербарски узорци и фотографије старих и ретких стабала са територије Београда која нису обухваћена законском заштитом. Прикупљање ових предмета, фотографисање и музеолошка обрада усмерени су на очување старих и ретких представника различитих дрвенастих врста присутних на подручју Београда. На основу ових истраживања припремају се предлози за њихову заштиту и популаризацију београдске дендрофлоре у едукативним циљним групама, медијима и јавности.
Целокупан рад на Колекцији споменика природе Београда је интердисциплинарног карактера и одвија се у ширем друштвеном интересу. Особеност ове збирке је и то што сви предмети и подаци са природних добара in situ прелазе у културна добра ex situ без њиховог уништења или оштећења. Резултати рада на овој Колекцији користе се за музеолошки, научни, културолошки и едукативни рад.Колекција има пратећи документациони материјал који је резултат обимних истраживања кустоса М. Карас на терену, у документацији, архивама и библиографској грађи. На основу ових истраживања урађена је обимна пратећа музеолошка документација и објављен известан број стручних и научних радова у периоду 2003–2008. године.

Збирка воћа

Збирка је основана 2005. године, реализацијом пројекта «Збирка воћа - аутохтоно и гајено воће рудничко-таковског краја». До 2008. године прикупљено је преко 900 хербарских узорака дивљег и гајеног воћа шумадијског краја (делови грана, лист, цвет, плод у зачетку) и сачињена је база фотодокументације карактеристичног воћа која броји преко 400 фотографија.
Овом збирком је обједињен концепт природног, културног, материјалног и нематеријалног наслеђа као превентивна заштита старих воћних врста Шумадије и Србије. Збирка је настала уз подршку Министарства пољопривреде Републике Србије са циљем превентивног очувања и заштите карактеристичних врста дивљег и гајеног воћа Шумадије и Србије, in situ и ex situ. Збирка има научни значај, као база података о биодиверзитету аутохтоног и интродукованог воћа и садржи концепт очувања генетичких ресурса воћне флоре, која се урбанизацијом и инвазивним развојем пољопривреде уништава. Проучавањем заступљености, распрострањености и учесталости врста воћа у одређеним заједницама и на одређеним подлогама Збирка воћа има и еколошки значај.

Збирка корова

Збирка корова је основана 2005. и представља покушај валоризације свих досадашњих научних и стручних сазнања о коровским биљкама. Прикупљена је теренским истраживањима. Биљни материјал потиче претежно из Србије. Збирка се сваке године допуњава новим биљним врстама тако да ће у будућности представљати све укупну коровску флору Србије. Садржи преко 540 у потпуности стручно музеолошки обрађених хербарских табака. Збирка корова има велики стручни, научни и практични значај, зато што се ове врсте брзо шире и захватају огромне површине, а пред њима се повлаче и тихо нестају угрожене аутохтоне биљне врсте. Штете које коровске биљке наносе човеку и његовим делатностима су веома велике, бројне и разноврсне. Међутим, с обзиром да се корови срећу на великим пространствима, да су веома заступљени и да се масовно јављају, оправдано се поставља питање могућности њиховог коришћења од стране човека. Коровске биљке могу имати веома разноврсну примену.

Збирка артропода (без инсеката)

Збирка зглавкара (Arthropoda) основана је 1895. године и има преко 28000 примерака. Обухвата неколико мањих збирки које чине представници шкорпија (Scorpiones), паука (Aranea), косаца (Opiliones), ракова (Crustacea), мокрица (Isopoda) и стонога (Myriapoda). Збирка паука је једна од најстаријих у Природњачком музеју, а формирао ју је први кустос зоолог, Душан Стојићевић. Једну од већих збирки из ове групе чине примерци стонога које је у периоду 1952-1969. сакупила кустос Велика Јовановић. Зглавкари (Arthropoda) су најмногобројнија и најразноврснија група савременог животињског света којој припадају и инсекати (Insecta). Заједничка особина свих зглавкара је тело подељено на мањи или већи број чланака на којима се по правилу налази по један пар ногу.

Ентомолошка збирка

Ентомолошка збирка, у којој су заступљене све групе инсеката из свих крајева Света, са преко 450000 примерака, једна је од најбогатијих и музеолошки најбоље обрађених збирки у Природњачком музеју. Од оснивања 1895, мада неуједначеним темпом, стално се увећава првенствено радом кустоса Музеја, али и легатима чувених домаћих и иностраних ентомолога. Драгоцени допринос су и дарови многобројних приљатеља донети са путовања, и мада је то обично тек по који инсект, не ретко потиче из егзотичних крајева. Целокупан фонд обухвата 51 збирку: Општа збирка инсеката, Колекција инсеката Петра Новака, Колекција инсеката Институтата за заштиту биља, Историјска збирка Odonata, Збирка Odonata Живка Адамовића, Општа збирка Odonata , Општа збирка Orthoptera, Колекција Orthoptera Радмила Лазаревића, Збирка Homoptera, Збирка Homoptera: Auchenorhyncha Љубодрага Јанковића, Иницијална збирка Heteroptera, Збирка Heteroptera Николе Кормиљева, Студијска збирка Heteroptera, Збирка Heteroptera гајених биљака, Збирка Thysanoptera гајених биљака, Студијска збирка Thysanoptera , Поклон збирка Thysanoptera Габора Јенсера, Збирка Thysanoptera Richarda zur Strassena, Збирка Neuroptera, Збирка Coleoptera Недељка Кошанина, Општа збирка Coleoptera, Збирка Coleoptera: Cicindelidae, Збирка Coleoptera: Cerambycidae, Збирка Coleoptera: Scarabeidae, Збирка Coleoptera Љубодрага Јанковића, Збирка Coleoptera околине Скопља С. Војиновића, Колекција Coleoptera Стјепана Свирчева, Колекција Coleoptera Јована Станчића, Колекција Coleoptera Guida Nonveillera, Колекција Lepidoptera Милоша Рогуље, Општа збирка Rhopalocera, Колекција Rhopalocera Дурмитора Предрага Јакшића, Општа збирка Heterocera, Збирка лептира Арчибалда Рајса, Збирка лептира Бошка Саламона, Збирка лептира Иве Тошевског, Збирка Lepidoptera Момчила Зечевића, Збирка лептира Индије Андраша Галца, Збирка афричких лептира, Збирка лептира Јужне Америке, Збирка Diptera, Збирка Diptera: Asilidae, Збирка Diptera: Syrphidae Слободана Глумца, Збирка Diptera: Syrphidae Смиљке Шимић и Анте Вујића, Збирка Diptera: Tachinidae Пелагије Сисојевић, Збирка Diptera: Nycteribia, паразита слепих мишева, Општа збирка Hymenoptera, Општа збирка Hymenoptera: Chalcidoidea, Збирка Hymenoptera: Apidae Симеуна Грозданића, Збирка Hymenoptera: Apidae Живомира Васића, Збирка Hymenoptera: Apoidea Зорана Мучалице, Herbarium cecidologicum Душке Симове. Најстарији примерци потичу из друге половине XIX века, а Збирка Coleoptera Недељка Кошанина једна је од најстаријих. Најбројније су Збирке: вилинских коњица (Odonata), скакаваца (Orthoptera), цврчака (Homoptera), стеница (Heteroptera), трипса (Thysanoptera), двокрилаца (Diptera), лептира (Lepidoptera), тврдокрилаца (Coleoptera) и опнокрилаца (Hymenoptera). У специјалним кутијама чувају се примерци хиљада врста, од оних које су свима познате, па до изузетно ретких које би у својој колекцији пожелео да има сваки светски музеј. Стога Ентомолошка збирка Природњачког музеја представља незаобилазну станицу на путу упознавања историје изучавања инсеката и њихове разноврсности на подручју Србије и Балкана. Немогуће је урадити озбиљнија истраживања и студије из области таксономије, фаунистике, екологије, биогеографије и заштите инсеката без података из Ентомолошке збирке Природњачког музеја. За излагање посебно су занимљиви примерци са других континената: Африке, Азије, Јужне Америке.

Збирка мекушаца

Збирка је основана 1895, а обухвата љуштуре (чврсте делове) тела пужева и шкољки. Материјал највећим делом потиче из Србије, али и са простора југоисточне Европе. Збирка обухвата око 70000 примерака груписаних у неколико мањих целина. Као једна од иницијалних у музејском фонду, најзначајнија је Збирка рецентних пужева и шкољки Петра С. Павловића, чувеног научника и првог управника Музеја. Најстарији примерци у овој јединственој збирци потичу из давне 1889. године. Изузетну научну вредност представља типски материјал за око 100 систематских јединица. По бројности издваја се Општа збирка мекушаца која је и данас у процесу обраде и обогаћивања, док посебан историјски значај има Збирка мекушаца Лазара Докића. У оквиру Збирке су и легати стручњака и аматера који су проучавали различите групе мекушаца (Поклон збирка Hydrobioidea Павла Радомана, Збирка шкољки Анте Тадића, и др.). Збирка мекушаца Природњачког музеја у целини има изузетан значај за проучавање диверзитета ове групе животиња на простору Балкана, а посматрано кроз велику временску дистанцу и шире.

Студијска збирка и збирка експоната водоземаца

Збирка садржи нешто мање од 1000 примерака рецентних (савремених) представника репатих водоземаца (Caudata) и безрепих (Anura) са простора југословенских земаља. Настала је преузимањем збирке Јестаственичког кабинета Велике школе у периоду 1901-1903. Прикупљање нових примерака на терену започело је већ наредних година. У првој половини XX века интензивније је сакупљан материјал у Македонији, нарочито током научноистраживачке експедиције у области Охридског језера коју је водио академик Милутин Радовановић, професор Универзитета у Београду. Током шездесетих година прошлог века нарочита пажња била је посвећена сакупљању представника из оних група животиња које нису биле довољно заступљене у фондовима Музеја, где су припадали и водоземци. Од 1996. године број примерака је утростручена, а посебна пажња се поклоња врстама које у протеклих тридесетак година нису принављане. По значају се издвајају примерци ендемичних човечијих рибица (Proteus anguinus), као и паратип за науку нове врсте скадарске жабе Rana shqiperica.

Студијска збирка и збирка експоната гмизаваца

У Збирци, која има око 500 примерака, поред представника рецентних (савремених) гмизаваца са Балканског полуострва налазе се и примерци припадника егзотичне фауне Азије и Аустралије, као што су: крокодили, морске корњаче, варани и неевропске змије. Зачетак данашње Збирке били су примерци који су у периоду 1901-1903. преузети из Јестаственичког кабинета Велике школе. Иако је прикупљање новог материјала на терену започело већ годину дана касније, било је све до 1996. споро и недовољно, са нешто значајнијим повећањем током четрдесетих и шездесетих година прошлог века. Академик Милутин Радовановић, професор Универзитета у Београду, поклонио је примераке скелета главе змија (1932. године издвојени у посебну Остеолошку збирку), као и материјал сакупљен у Македонији, првенствено на Охридском језеру. У оквиру обимних истраживања природних вредности подручја Ђердапа, пре почетка изградње бране, сакупљен је и материјал за Збирку гмизаваца. Од 1996. године Збирка је удвостручена, а нарочито су значајни примерци оних врста које нису сакупљане током 30 и више година (гекон: Hemidactylus turcicus, шумски гуштер: Darevskia praticola ponticaa живородни гуштер: Zootoca vivipara).Од некада изузетно велике и разноврсне групе гмизаваца која је владала Земљом, данас постоје само 4 основне групе: највећа Squamata (гуштери, змије, амфисбене), затим крокодили (Crocodylia) и корњаче (Testudines), и најмања Sphenodontida.

Остеолошка збирка рецентних водоземаца и гмизаваца

У збирци се налазе делови скелета (кости главе, трупа, удова) савремених (рецентних) водоземаца и гмизаваца (даждевњака, тритона, жаба, корњача, гуштера, змија). Збирка је основана 1985. године. Велику већину збирке чине примерци из Србије, Црне Горе, Македоније и Далмације. Мали број примерака је из Румуније и Африке. Иако је по обиму релативно мала, обухвата нешто преко 300 примерака, Остеолошка збирка Природњачког музеја је репрезентативна за овај део Европе (у њој се налазе представници око 80% свих врста водоземаца и гмизаваца Србије, око 40% врста са Балканског полуострва и око 30% врста целе Европе). Остеолошки примерци ове збирке су значајни не само за таксономска, биогеографска еволутивна и еколошка херпетолошка истраживања, већ су и неопходни упоредни материјал, основа за идентификацију фосилних остатака терцијарних евроазијских и северноафричких изумрлих водоземаца и гмизаваца.

Остеолошка збирка др Милутина Радовановића

Збирка је настала 1932. године као легат академика Милутина Радовановића (1900-1968), кустоса Природњачког музеја и дугогодишњег професора Универзитета у Београду. Чине је кости скелета главе 67 врста рецентних (савремених) змија сакупљених на пет континената. Најстарији примерак је скелет главе европског удава, Erix jaculus, са острва Наксос (Грчка) ухваћеног јуна 1894. године. Збирка је настала од материјала који је М. Радовановић користио за израду докторске тезе у Јени (Немачка). За упоредну анализу анатомских карактеристика главе змија М. Радовановић је изабрао 76 врста, до којих је до данас у Збирци сачувано 67. Поред тога што је научни доказ за проверу резултата и закључака у докторској тези М. Радовановића, Збирка има музеолошки, историјски и научни значај, нарочито за филогенетска и еволутивна истраживања ове групе гмизаваца.

Збирка риба - ихтиолошка збирка

Ихтиолошка збирка, основна 1903, обухвата око 1000 примерака морских и слатководних риба са подручја југословенских земаља, из Јадранског мора и Солунског залива, који су груписани у три посебне целине. У Историјској збирци налазе се течни препарати риба сакупљаних у периоду 1895-1996. Посебну вредност имају примерци из Солунског залива (сакупљени 1895) и они које је у периоду 1902-1910. у Дунаву и Сави уловио Михајло Петровић Алас. Студијску збирку чине такође течни препарати риба које се сакупљају од 1996. године. Њихов значај је првенствено научни јер су база за проучавање разноврсности ихтиофауне Србије и Балканског полуострва. Збирка експоната риба садржи таксидермијске препарате који су претежно намењени излагању, али имају и музеолошки и научни значај. Овде се по својој ексклузивности издвајају врсте који се ретко лове у Јужном Јадрану као што су косторог, атлантска јесетра и ајкуле (волоња, лисице, прасац).

Збирка птица

Иако је Збирка основана 1895, интензивно прикупљање примерака почело је 1892. године. Од укупно 5600 примерака, највећи број потиче из Србије, Црне Горе и Македоније, нешто мање из других земаља Балканског полуострва, док их је из удаљених делова Европе и Света (Азија, Африка, Аустралија, Нови Зеланд, Северна и Јужна Америка) најмање. Прилив примерака активним сакупљањем на терену у данашње време је минималан, јер је опстанак великог броја врста птица мање или више угрожен, а њихов број у природи је смањен. Стога је рад кустоса првенствено усмерен на адекватну заштиту у циљу очувања постојеће Збирке која обухвата четири целине: Историјска збирка (примерци из некадашњег Јестаственичког кабинета Велике школе), Студијска збирка (балгови: птице препариране на начин који омогућава анализу морфолошких карактеристика у циљу научне обраде), Монтирани експонати (таксидермијски препарати првенствено намењени излагању, али и од значаја за научна истраживања), Збирка јаја и гнезда (првенствено научни значај). Збирка птица у Природњачком музеју једна је од најбогатијих у југоисточној Европи и има изузетан научни, музеолошки, културни, едукативни и историјски значај јер представља документовани приказ богатства, састава, разноврсности и промена фауне птица у времену и простору.

Збирка сисара

Збирке сисара Природњачког музеја основане су 1895. године, а чине их примерци сакупљени не само на Балканском полуострву и у Европи, већ и у Африци, Азији, Северној и Јужној Америци и Аустралији. Обухватају близу 10000 примерака сврстаних у 6 посебних збирки, као и Збирку ловачког оружја и прибора. Настале су од малобројне „Збирке животиња“ Велике школе у Београду. Богата Студијска збирка сисара, као референтни научни материјал, од пресудног је значаја за анализу и вредновање фауне сисара Србије и Балканског полуострва. На основу података из ове Збирке урађена је листа фауне сисара, као и процене диверзитета, биономија, распрострањење и екологија сисара различитих територијалних јединица, а пре свих Србије. У Историјској збирци сисара налазе се првенствено експонати из Велике школе, али и остали сакупљани у периоду од друге половина XIX века до II светског рата. Збирка експоната сисара садржи таксидермијске препарате од великог значаја за изложбену делатност Музеја. Збирку егзотичних сисара чине препарати животиња ваневропског порекла. Југословенска збирка трофеја обухвата добрим делом експонате из бившег Музеја шумарства и лова. То су трофеји различитог типа који потичу са територије СФР Југославије. Окосницу Збирке страних ловачких трофеја чине експонати из Збирка Јевгенија Демидова-грофа Сан Донато, који углавном потичу са азијског континента, али су заступљени и експонати из Африке, Америке и Аустралије. У Збирци ловачког оружја и ловачког прибора, која је такође преузета из Музеја шумарства и лова, налазе се најразличитији предмети, од примитивних лукова и тоболаца са стрелама, преко оружја из Средњег века до модерног ловачког оружја и прибора.