Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу

Геолошки сектор

Контакт адреса: nhmbeo@nhmbeo.rs

Минералошка збирка Петролошка збирка Палеоботаничка збирка Збирка палеозојских фосилних бескичмењака Збирка мезозојских фосилних бескичмењака Збирка кенозојских бескичмењака Збирка академика Петра Стевановића Палеонтолошка збирка Надежде Крстић Збирка фосилних нижих кичмењака Збирка терцијарних ситних сисара Збирка терцијарних крупних сисара Збирка квартарних крупних сисара

Минералошка збирка

Када је 1895. године Збирка основана, њен иницијални фонд чинили су минерали преузети из Велике школе. Данас садржи око 15.000 примерака са простора бивше СФР Југославије, Србије, СССР, Аустрије, Швајцарске, Италије, Немачке, Аустралије. Највећи део материјала сакупљен је на терену, а многобројни примерци су добијени и разменом са другим збиркама, или као поклон. Поред атрактивног изгледа, минерали и кристали имају и изузетан музеолошки и научни значај. Својом лепотом истичу се примерци кварца, аметиста, малахита, граната и многи други. Међу најлепшима су у целом Свету познати минерали из рудника Стари Трг (Трепча), који се експлоатише од XI века, а одакле је немачки рудар Фридрих Шумахер у периоду 1945-1950. скупио око 800 примерака. Јадарит, по хемијском саставу веома сличан измишњеном криптониту са Суперменове планете, стигао је у Збирку из Јадра 2007. Метеорити, гласници из свемирских даљина представљају значајан део Збирке. Највреднији су јелички и сокобањски, карактеристичан по саставу, и из групе најтежих метеорита димитровградски који је пречника само 45 цм а има тежину од 100 кг.

Петролошка збирка

Збирка обухвата примерке магматских, седиментних и метаморфних стена које изграђују геолошку подлогу Балканског полуострва, али и примерке који потичу из других крајева Европе и Света. Настала је 1901. године од 1200 примерака стена неколико збирки (Топографска геологија Краљевине Србије Јована Жујовића, Збирка из старе Србије и Македоније, Геолошка збирка из Босне и Херцеговине итд.) из Велике школе. Данас обухвата око 15000 примерака. Најстарији примерак потиче из 1858. године, а међу првим сакупљачима били су Јосиф Панчић, Јован Жујовић, Саво Урошевић и Петар С. Павловић. Кроз више од 100 година збирка је значајно увећана, првенствено примерцима стена из Србије и Црне Горе. Има музеолошки, научни и едукативни значај јер приказује разноврсност и сложеност геолошке подлоге ових простора. Посебно су значајни: фонолит из Београда (ретка стена у Свету а и код нас), скарн са Копаоника (једна од најбоље развијених контактних зона у Европи), микашист из Царичиног града код Лебана (коришћен у изградњи поменутог античког насеља), гранит из Асуана у Египту где се налазе најстарији каменоломи на свету.

Палеоботаничка збирка

Највећи део од укупно 7600 примерака у збирци чине фосилзовани остаци биљака које су у протеклих 400 милиона година насељавале копно данашњег Балканског полуострва, али се ту налазе и фосили из Немачке, Индије и са Јамајке. Збирку је 1935. године основао Павле Иванович Черњавски (1892-1969), први кустос за палеоботанику у историји Природњачког музеја. Заступљени су примерци фосила из готово свих геолошких периода: девон, карбон, карбон-перм, тријас-јура, креда, палеоген, неоген и плеистоцен. Највећи број потиче из неогена (пре око 25-1,8 милиона година) а најмањи из креде (пре око 144-65 милиона година). У погледу геолошког времена најстарији су примерци фосилизованих биљака из девона (пре око 400 милиона година), а најмлађи из плеистоцена (Ледено доба, пре 100-50 хиљада година). Збирка се претежно састоји од отисака листова, мада су заступљени и отисци плодова, гранчица и семена. Перминерализовани (окамењени) делови биљака заступљени су у мањем броју (делови стабала, грана, шишарке борова), као и окамењени унутрашњи делови (калупи) Equisetophyta (карбон, карбон-перм) и мумифицирани листови врста рода Salix (врбе) из Леденог Доба.Саставни део Збирке је и хербаријум са листовима савремених егзотичних дрвенастих биљака из суптропских и тропских предела Јужне и Северне Америке, Карибског региона, Азије, Африке и Аустралије, а који је као компаративни материјал неопходан за морфолошку идентификацију фосилизованих остатака листова.

Збирка палеозојских фосилних бескичмењака

У Збирци се налази око 7000 фосилизованих остатака бескичмењака са простора југословенских земаља, бившег СССР-а, Велике Британије, Француске, Пољске, Чешке и Аустралије. Ове животиње, од којих већина нема сроднике у савременој фауни, живеле су у палеозоику (пре око 530-250 милиона година), једном од најдужих временских раздобља у геолошкој историји Земље. Збирка је једна од најстаријих у Природњачком музеју јер њен иницијални део чине примерци преузети 1901. године из Јестаственичког кабинета Велике школе. По броју примерака припада групи најбогатијих палеонтолошких музејских збирки. Најзаступљенији су фосили граптолита из силура (пре око 440-420 милиона година), сакупљени на различитим локалитетима у источној Србији. Иако малобројни, примерци фосила трилобита из западне Србије (Дружетић) и Чешке, од изузетног су музеолошког и научног значаја. У збирци се налази и мања колекција мулажа (копије оригиналних примерака) фосила тзв. Едиакара фауне нађене на локалитету Едиакара (Ediacara Hills) у јужној Аустралији.
Граптолити су морске животињице које су добиле име по облику тела који подсећа на хијероглифе (grapthos = натпис; litho = камен). Основа су за реконструкцију временског и просторног распореда и карактеристика услова живота у палеозоику.
Трилобити су изумрли зглавкари који су у палеозоику више од 300 милиона година суверено владали морима и океанима. Едиакара фауна (пре око 600-545 милиона година) прави је палеонтолошки куриозитет јер су, што је веома ретко, сачувани меки делови тела. Чине је окамењени отисци тела животињица које само по изгледу подсећају на данашње медузе и црве али немају сроднике ни међу изумрлим нити међу данашњим организмима.

Збирка мезозојских фосилних бескичмењака

Збирку чини око 10.000 примерака фосила бескичмењака који су живели у мезозоику (пре око 250-65 милиона година), геолошком добу које су обележиле бурне и драматичне промене у изгледу земљине површине и у саставу живог света. Ту се налази изузетно разноврстан, бројан и добро очуван палеонтолошки материјал сакупљан током више од сто година са подручја Балкана, Пољске, Француске, Немачке, Алжира, Либије и Ирака. Већ у другој половини XIX века, на првим геолошким теренским ексурзијама, сакупљени су фосили брахиопода, шкољака, пужева и морских јежева. Прве примерке у Збирци обрађивали су далеке 1905. Димитрије Антула и Петар С. Павловић, утемељивачи геологије и палеонтолгије у Србији. Већина мезозојских морских организама у рецентној (савременој) фауни нема представнике и њихови фосилни остаци представљају јединствене и непоновљиве животне облике који сведоче о условима живота тога доба. Посебан музеолошки, научни и едукативни значај имају делови Збирке који представљају референтни матријал за бројне монографске студије бескичмењака Србије и Балканског полуострва. Амонити (слични данашњем наутилусу) из јуре сакупљени у Ђердапској клисури (профил Гребен) представљају типски материјал за ову групу животиња у југоисточној Европи. Поред тога, права су природњачка реткост јер су једини сачувани примерци са овог локалитета који је изградњом бране потопљен. Примерци корала из доње креде пронађени у источној Србији су холотипови на основу којих су описане нове врсте за науку. Љуштуре рудистних шкољки које су достизале величину и преко 1 м, откривене у источној и западној Србији сведоче да су ту некада постојали морски спрудови.

Zbirka kenozojskih beskičmenjaka

Збирка фосила бескичмењака који су живели у кенозоику једна је од најстаријих у Природњачком музеју. Основао ју је 1895. академик Петар С. Павловић, први управник Музеја. Најстарији примерци у геолошком погледу потичу из доба палеогена (старост преко 20 милиона година), а сакупљени су у Македонији. Најбројнији су неогени бескичмењаци (старост до 15 милиона година) са територије Србије. Током више од 100 година материјал је сакупљан првенствено на теренима Србије, али и у другим земљама Балканског полуострва, као и у Аустрији, Руминији и Мађарској. По обиму Збирка је једна од највећих, а заступљени су представници различитих група бескичмењака. Најбројнији (преко 400000 примерака) су фосили мекушаца из терцијара који су живели у морима и језерима, док је копнених мекушаца из квартара нађених у лесним и лесоидним наслагама, знатно мање (око 2000 примерака, претежно заступљени представници млађег плеистоцена старости од неколико стотина хиљада година). Изузетно вредан део Збирке чине и примерци терцијарних мекушаца које је у језерским седиментима на Косову и Метохији пронашао кустос Музеја Велимир Милошевић. Збирка кенозојских бескичмењака има значајну историјску и научну вредност јер сведочи о разноврсности и сложености фауне тога доба. Послужила је као основа за израду едиције Геологија Србије (1977), као и бројних докторских, магистарских и монографских радова из области стратиграфије, палеозоологије и палеоекологије, а у едукативној и изложбеној делатности такође има значајну улогу.

Збирка академика Петра Стевановића

Збирка обухвата преко 300000 фосилизованих остатака представника бескичмењака претежно терцијарне старости са територије Балкана, Чешке, Аустрије, Мађарске, Румуније, Италије и Ирана. Настала је 1939. године као легат академика Петра Стевановића (1914-1999), који је прве године свог дугог радног века провео у Природњачком музеју. Најзаступљенији су примерци из неогена старости до 15 милиона година. Поред мекушаца у збирци се налазе фосилизовани остаци представника и других бескичмењака (трилобити и криноиди старости до неколико стотина милиона година), као и микрофауна и др. У геолошком времену у збирци су најмлађи представници квартарних мекушаца (старост до неколико десетина хиљада година). Како је највећи део свог радног века П. Стевановић провео као професор на Рударско-геолошком факултету, Збирка садржи и материјал сакупљан за израду дипломских радова студената. Најзначајније место у збирци заузимају холотипови таксона нових за науку, као и ретке врсте. Већи део Збирке коришћен је за израду едиције Геологија Србије (1977), као и других стручних и научних радова, првенствено из области стратиграфије и палеонтологије, а затим палеоекологије, палеогеографије и др.

Палеонтолошка збирка Надежде Крстић

Основана 1996, Збирка је легат др Надежде Крстић, а чине је фосилизовани остаци остракода (љуштуре у виду два овалнобубрежаста капка) који су живели у терцијару (пре 50-2 милиона година). По свом обиму (преко 3.000000 примерака) и садржају Збирка је референтна за проучавање остракода јужне Европе из доба терцијара. Материјал је сакупљан на широком подручју средње и јужне Европе, првенствено на Балканском полуострву. Као компаративни материјал значајни су примерци које је Н. Крстић добила разменом са стручњацима из других подручја. Ту се нарочито истиче материјал из земаља бившег СССР-а, као и из Јадранског мора који су сакупили стручњаци из Италије. Посебну научну вредност представља 250 холотипова, односно примерци на основу којих су описане до тада у науци непознате врсте, као и неколико родова и трибуса и једна подпородица. Великом броју врста научна имена су дата по значајним личностима, као на пример по Јосифу Панчићу (Reticulocandona pančići), Николи Тесли (Cypria teslae), Михајлу Пупину (Qinghaicypris pupini), Михајлу Петровићу Аласу (Caspiola alasi), Милошу Црњанском (Ilyocpriscrnjanski), Лази Костићу (Neglecandona kostići), или по локалитету на коме су нађене: Cyprideis singiduni (Београд), Caspiolabeočini (Беочин), Semicytherura slavonica (Славонија), Moenocypris montenegrina (Црна Гора), Candona strumice (Струмица), Candona corinthi (Коринт), Candona hvosnoica (Хвосно-средњовековни назив за северни део Метохије).

Збирка фосилних нижих кичмењака

Збирка фосилних нижих кичмењака обједињује фосилизоване остатке риба, водоземаца, гмизаваца и птица. Једна је од најмлађих у Природњачком музеју јер је као посебна збирка издвојена крајем 1999. године из фонда фосила кичмењака. Садржи примерке сакупљане у последњих педесетак година са налазишта терцијарних и квартарних фосила широм Србије. Мањи број примерака добијен је разменом или као поклон од других музеја и појединаца из земље и иностранства. Примерци у збирци пружају драгоцене податке у откривању промена карактеристика и састава фауне овог подручја током последњих петнаестак милиона година.

Збирка терцијарних ситних сисара

Збирка је основана 1990. године и обухвата око 5000 фосилизованих остатака (кости и зуби) преко 100 врста ситних сисара (Micromammalia) који су у терцијару (од олигоцена до еоплеистоцена, пре око 25-2 милиона година), живели на Балканском полуострву. Најзаступљенији су фосили нађени у миоценским копненим и језерским наслагама у централној Србији. Најстарији примерци у Збирци потичу из седимента околине Велеса у Македонији, а најбројнији су са локалитета у Србији: Рековац (Сибница), Мионица (Врачевићи), Краљево (Тавник). Како су зуби сисара, као што су: слепи мишеви, бубоједи, кунићи и глодари веома ситни, из седимената у којима су се сачували милионима година издвајају се просејавањем кроз специјална сита. Збирка је од изузетног музеолошког и научног значаја јер су сви примерци нађени први пут на нашем подручју, а олигоценске врсте из Угљевика у Босни и Херцеговини припадају ендемичној фауни са до тада непознатим родовима. Саставни део Збирке је и компаративни материјал глодара који потиче са неколико локалитета у Грчкој и Турској. Део Збирке послужио је за израду монографије о распрострањењу и миграцији терцијарних сисара Евроазије (Марковић, З. 2003: The Miocene small mammals of Serbia. In: Reumer, J. W. F. & Wessels, W., eds: Distribution and migration of Tertiary mammals in Eurasia) коју је издао Природњачки музеј у Ротердаму.

Збирка квартарних ситних сисара

У Збирци, која је основана 1990, налази се преко 10000 примерака остеолошких (кости) и одонтолошких (зуби) фосилизованих остатака преко 60 врста ситних сисара (слепи мишеви, бубоједи, кунићи, глодари) који су живели у квартару (пре око 180 хиљада година до данас). Највећи део материјала потиче из Србије (Лазарева пећина, Мандина пећина, пећина Верњикица, пећина Вагица, Врелска пећина, Венчац, Мироч итд.), али и мањи део нађен у пећини Басам у Израелу такође је вредан део Збирке. Фосили су пронађени у седиментима који су се током Ледених доба (плеистоцен, пре око 180-11 хиљада година) формирали у пећинама, поткапинама, вртачама и лесним наслагама, као и растапањем бреча (кости уклопљене у кречњак или бигар). Како су облик и структура зуба карактеристични за врсту, највреднији део Збирке представљају њихови фосилизовани остаци јер омогућавају најпоузданију идентификацију припадности одређеној врсти. Збирка је јединствена по заступљености представника већег броја врста које су живеле у плеистоцену (пре око 2 милион година до пре 20 хиљада година), од којих су многе на овим просторима први пут откривене, и сведочи о диверзитету сисара Балканског полуострва тога доба. Делови Збирке послужили су за израду многобројних научних радова, као и докторских и магистарских теза.

Збирка терцијарних крупних сисара

Збирка, основана 1895, обухвата око 7000 примерака фосилизованих костију и зуба крупних сисара који су током неогена (пре око 25-1,8 милиона година) живели на простору Балканског полуострва. Најбројнији и за палеонтолошка истраживања најзначајнији је материјал пронађен у Топличкој котлини и Брајковцу (околина Лазаревца), као и код Велеса (Македонија). Прeовлађују предстaвници животиња из степских предела као што су изумрли сродници данашњих хијена, слонова, коња, жирафа, јелена, антилопа и газела. У Збирци се налазе и остаци врста које су први пут откривене на нашим просторима што јој даје не само музеолошку, већ и изузетну научну вредност. У целини Збирка је значајна за реконструкцију и тумачење догађаја и процеса у времену и простору.

Збирка квартарних крупних сисара

Збирку чине фосилизовани остаци крупних сисара из доба квартара (пре око 1,8 милиона година до данас) нађени на подручју Србије. Основана је 1895, а најстарије примерке су сакупили први српски природњаци. Највећи број од укупно 8000 примерака припада сисарима (пећински медвед, пећинска хијена, мамут, јелен, бизон) који су живели у периоду плеистоцена (пре око 1,8 милиона година до пре 10 хиљада година), а њихови остаци (делови скелета и зуби) сачували су се у алувијалним и пећинским седиментима. Поред музеолошког и едукативног, Збирка има изузетан научни значај јер сведочи о животињама које су у далекој прошлости живеле на простору данашње Србије. Служи и као база за израду магистарских и докторких теза, као и многобројних научних и стручних радова.