Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу

DRAGUTIN GORJANOVIĆ-KRAMBERGER istraživač krapinskog pračoveka



Ime Dragutina Gorjanovića - Krambergera najčešće se vezuje za istraživanje krapinskih neandertalaca, iako je vrlo zanimljiv i njegov ostali opus i raznovrstan doprinos hrvatskoj nauci. Bio je izvrstan istraživač hrvatskog tla sa posebnim darom zapažanja njegovih odlika. Tumačeći prirodne pojave hrvatskih krajeva, postigao je značajne rezultate. Svakom problemu pristupao je na poseban način uočavajući njegovu suštinu.

Njegovi radovi postali su podloga mnogim istraživanjima, a većina je stručnjaka zadivljena je njegovim opisom i tumačenjem pojedinih nalaza, čak i u današnje vreme. Imao je primeran naučni autoritet, iz tog razloga su ga brojni evropski stručnjaci uvažavali. Njegova su dela imala veliki odjek, tako da su utkana u svetsku i hrvatsku naučnu baštinu.

Dragutin Gorjanović-Kramberger, poznati hrvatski geolog, paleontolog i paleoantropolog,rodio se 25. oktobra 1856. godine u Zagrebu, iste godine kada je otkriven prvi neandertalski čovek u Nemačkoj. Već kao dečak pokazivao je interes za sakupljanje fosilnih riba i biljaka iz okoline Zagreba. U Zagrebu je završio četiri razreda gimnazije i deo učiteljske škole, a zatim se kao izvanredan student upisao na Sveučilište u Cirihu. Iz Ciriha je prešao u Minhen gde je studirao paleontologiju. Bio je student kod poznatog evropskog paleontologa Karla Citela od kojeg je stekao vrhunsko znanje. Doktorirao je 1879. godine na Sveučilištu u Tubingenu disertacijom o fosilnim ribama Karpata, i taj rad je iste godine objavljen u poznatom časopisu Palaeontographica u Kaselu. Godine 1891. imenovan je za direktora Geološko-paleontološkog odeljenja Narodnog muzeja u Zagrebu.

Do otkrića u Krapini bavio se raznim područjima geologije, paleontologije i mineralogije. Kramberger je došao u Krapinu 23. avgusta 1899. godine na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Krapine Vilibalda Sluge i tamošnjeg učitelja Josipa Rehorića. Na Hušnjakovom brdu se tada kopao pesak za gradnju kuća i nasipanje cesta, i nailazilo se na fosilne nalaze, našta je i franjevac Dominik Antolković upozoravao. Prvi nalaz koji je Kramberger pronašao bio je ljudski zub koji ga je definitivno uverio da se radi o staništu nekadašnjeg čovjeka. Iz navedenog razloga započeo je geološka istraživanja i detaljno proučavao nađeni fosilni materijal. Vrlo je važna sistematičnost i pravilna metoda koju je primenjivao u proučavanju samog nalazišta, što i danas olakšava shvatanje geološko-paleontoloških odnosa tog kompleksa. Precizno je vodio dnevnik o istraživanjima, stratigrafskom položaju nalaza, iscrtavao je geološke profile i sproveo prvu inventarizaciju krapinske zbirke.

Važno je njegovo raspoznavanje fragmentarnih ostataka ljudskog kostura, kao i tumačenje morfološke raznolikosti i različitih promena na kostima. Gorjanović je o značenju zbirke krapinskih neandertalaca vodio brojne rasprave, konsultovao se i razmenjivao mišljenja s poznatim stručnjacima u svetu. Napisao je brojna naučna dela i rasprave o tom važnom otkriću kojim je stekao svetsku slavu.

Godine 1906. objavio je prvu monografiju Der Diluviale Mensch von Krapina in Kroatien, najznačajniji i najopsežniji rad o krapinskom pračoveku, objavljenom u Visbadenu. Nakon toga dobio je zlatnu lentu od cara i kralja Franje Josipa I i titulu dvorskog savetnika. Prvi je u svetu upotrebio rendgenski aparat za analizu fosilnih kostiju čoveka. Sudelovao je na više naučnih skupova u Europi i dao značajan doprinos hrvatskoj i svetskoj geološkoj nauci.

Bio je na prvom mestu neumorni muzealac, iskusan stručnjak i svestran naučnik, što dokazuje njegova osobenost i naučni opus. Njegov brižan rad uočljiv je na samoj zbirci, biblioteci, delima, naučnim vezama sa stručnjacima i ustanovama u svetu.

Bio je jedan od najboljih geologa i paleontologa koji je svojim znanjem prethodio svom vremenu. Njegova samosvojnost i originalnost ugrađeni su u hrvatsku i svetsku kulturnu i naučnu baštinu.

Vlasta Krklec

Изложба је демонтирана 14.12.2015.године.

Aутoркa излoжбe: мр.сц. Влaстa Крклeц Сaрaдници: Eдуaрд Вaсиљeвић, Jурицa Сaбoл, Биљaнa Mитрoвић Teхничкa рeaлизaциja: Синишa Лaгињa, Сeбaстиjaн Бaрилaр, Aлeксaндaр Стojaнoвић, Mирoслaв Joвaнoвић

 

Јурица, Власта, Себастјан и Синиша

Александар и Мирослав