Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу

Шта је то мезозоик?

Мезозоик је геолошки период који је почео пре 250 милиона година и завршио се пре 65 милиона година једном великом и до данас недовољно објашњеном еколошком катастрофом. Доба мезозоика, које се дели се на тријас, јуру и креду, у популарној литератури је познато и као „Доба диносауруса“. У том периоду, поред диносауруса живеле су и многе друге животиње и биљке о којима се веома мало зна и које се у популарној литератури или филмовима готово никада ни не помињу. Али, без њих такозвани „свет диносауруса“ у суштини не би ни постојао, јер свако живо биће ма колико се човеку чинило мало и неважно заправо је нераскидиви део једног екосистема.
Током мезозоика се, што је мало познато, десио низ важних еволутивних, геолошких и климатских догађаја који су имали изузетно велики утицај на даљи ток живота на Земљи.

Изложба...

о једном давно ишчезлом свету и времену о коме свако зна по нешто и које је, од свих прохујалих геолошких доба, одувек највише привлачило пажњу.

На изложби ће бити представљене реконструкције морских екосистема са најкарактеристичнијим морским животињама тога доба, као што су необични бескичмењаци – амонити и белемнити, и велики морски рептили плезиосаурус, еласмосаурус и ихтиосаурус.

Приказана је и реконструкција станишта на коме је пре 75 милиона година живео велики број различитих диносауруса, других гмизаваца, али и сисара тог доба. На основу података о једном од најпознатијих фосилних налаза са подручја Монголије реконструисан је могући изглед екосистема који је пре 75 милиона година постојао у том региону.

Изложбу обогаћују и оригинални фосили морских бескичмењака нађених на подручју Србије и фосили биљака старости 200 милиона година, које су на подручју данашње Србије некада градиле шумске екосистеме.

Неколико верних реплика дочарава мезозоик: фосил морског гмизавца ихтиосауруса, фосилни остаци праптице археоптерикс, смртоносна канџа велосираптора, зуб једног од најопаснијих диносауруса креде – тираносауруса, као и модел једног од првих цветова, јер су се биљке са цветовима први пут појавиле у мезозоику.

Посетиоци могу сазнати нешто више о изгледу Планете у доба мезозоика током кога је распоред мора и континената био потпуно другачији него данас, а путем „временске линије“ могу добити и „временску“ оријентацију пре колико милиона година су живеле поједине животиње тог доба.


Да ли сте знали...

- да диплодокус и тираносаурус нису живели у исто време већ их је раздвајало преко 100 милиона година геолошке историје?

- да су први сисари еволуирали у исто време када и први диносауруси?

- да су неки летећи гмизавци били веома великих размера попут квецалкоатла чији је распон крила био око 18 метара, што је величина омањег авиона?

- да су древни морски бескичмењаци амонити добили научни назив по египатском богу Амону?

- да велико изумирање на крају мезозоика, када су нестали готово сви огромни гмизавци, није било ни једино ни највеће у веома дугој геолошкој историји наше Планете?


Изложба је намењена...

свима који желе више да сазнају о древном времену које је обележило постојање диносауруса и о коме и данас се веома мало зна.

Изложба је посебно прилагођена дечијем узрасту, основцима и средњошколцима. Два већа ескпоната прилагођена су слепим и слабовидим особама. Они могу да се додирују и њихове етикете су писане Брајевим писмом.


Порука...

изложбе је да мезозоик не треба гледати само као доба диносауруса, и других чудовишних животиња, већ је потребно историју Планете сагледати са далеко већом пажњом. Еволуција је дуготрајан процес и траје милијардама година, неке врсте нестају друге настају, то је стални процес који се никада не зауставља и увек иде напред.

Свет мезозоика је свет у коме су живеле десетине и стотине хиљада различитих животињских и биљних вртса и свака од њих је чинила мали, али веома битан и незаменљив део мезозојских екостема. Међутим, због људске тежње ка сензацијама, ка нечему што је другачије и тако далеко од света који познајемо, мезозоик је остао „Доба диносауруса“ и ништа више од тога.

Аутори изложбе покушаће да посетиоцима дочарају реални свет мезозоика у коме су живели и диносауруси, али и многе друге врсте животиња и биљака.

Изложба ће бити отворена до краја новембра 2014. године.


Особе за контакт:

Деса Ђорђевић Милутиновић, тел. 011 3442 147, моб. 063 10 80 722
Александра Маран, тел. 011 3442 147, моб. 064 88 44 669

Најава групних посета на телефон/ факс: + 381 11 3284 317 или e-mailom:

galerija@nhmbeo.rs


Добродошли у Мезозоик

Аутори изложбе: Др Деса Ђорђевић Милутиновић, Др Александра Маран, Др Зоран Марковић и МСц Славко Спасић.

Галеријa Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5, Београд

„ДОБРО ДОШЛИ У МЕЗОЗОИК“

у среду, 30. априла 2014.у 13 сати.

Аутори изложбе:

Др Деса Ђорђевић Милутиновић, Др Александра Маран, Др Зоран марковић и МСц Славко Спасић.
Виртуелни поглед на изложбу можете преузети на
http://www.galerijeimuzeji.com/lat/izlozba/39/dobro-doli-u-mezozoik

Arheantus - први цвет

Бескичмењаци

Реконструкција мезозоика

Мезозојске биљке