Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу

"Путовање. Јосиф Панчић (1814-1888)"

Аутори изложбе: Олга Васић и Маријан Никетић.

При крају 2014. године, у којој се обележавало 200 година од рођења Јосифа Панчића, Природњачки музеј у Београду је организаовао изложбу о овом највећем српском ботаничару и једном од највећих српских научника.

Изложба је свечано отворена 27. децембра 2014. у Галерији Природњачког музеја, а трајаће до 18. маја 2015.

Када је одлучио да се бави ботаником, Панчић није ни слутио да ће га то одвести у Србију где ће постати први, највећи и најчувенији ботаничар, и први из плејаде великана српске науке.

Природу је заволео још као дете, и жеља да о њој научи што више водила га је из родног села Угрини, преко Госпића, Ријеке и Загреба до Пеште, где је студирао и докторирао на Медицинском факултету. У Србију је дошао 1846. и ту остао заувек.Као доктор медицине, који је говорио и неколико језика (латински, грчки, немачки, француски, енглески, италијански, шпански, мађарски), а уз то и лепо свирао флауту, Панчић је у своје доба био један од најшколованијих и најобразованијих људи у Србији.С правом се сматра оцем српске ботанике, јер је његов рад на проучавању флоре Србије био пионирски, али је истовремено остварио и највише домете који по обиму и значају резултата ни данас нису превазиђени.

Међутим, Панчићев значај у многоме прелази оквире ботанике, и с обзиром на то да је у Србију донео природњачку научну мисао и природњачку науку може се сматрати и оцем природних наука. Први је у Србији истраживао сва природна добра и уочавао међусобну повезаност и зависност појава у природи, а био је и професор следећој генерацији чувених српских природњака. Створио је стручну терминологију на српском језику за биљне и животињске органе и геолошке појаве користећи речи из народног језика, а писао је и о потреби пажљивог коришћења природних добара. Написао је и прве систематизоване радове о фауни Србије, који су и штампани у Србији, као што су: Рибе у Србији, Птице у Србији, Грађа за фауну Кнежевине Србије – сисари, водоземци и гмизавци, Ортоптера у Србији, као и Соко Бања, први метеорит у Србији. Основао је Јестаственички (природњачки) кабинет, као и прву ботаничку башту у делу дворишта Конака Књегиње Љубице у коме се тада налазио Лицеј.

Панчић је оснивач и природњачких збирки, јер је за Јестаственички кабинет први из природе сакупљао примерке биљака, животиња, стена, минерала и фосила, који су касније постали иницијални фонд многих збирки у данашњем Природњачком музеју. Тако је, мада је умро 7 година пре оснивања Природњачког музеја, посредно заслужан и за његово оснивање.Јосиф Панчић се није ограничио само на стручни и научни природњачки рад.

Захваљујући својим најразличитијим ангажовањима био је и позната, призната и уважавана јавна личност: први председник Српске краљевске академије (данас САНУ), први управник Ботаничке баште, шест пута ректор Велике школе (претеча Универзитета у Београду), државни саветник, народни посланик, потпредседник Народне скупштине.

Залагао се за унапређење школства, ширење образовања и културе, и прихватање савремених достигнућа, а био је и борац за мир и братство међу словенским народима.Све што је Панчић постигао и остварио показује да се целог живота доследно држао свог убеђења да: „Човек са знањем може у много прилика да буде од користи некоме, али да је незнајша (незналица) увек од штете целоме друштву“.Изложба, снимак отварања изложбе и предавање о Панчићу, могу се видети на:

http://www.galerijeimuzeji.com/lat/izlozba/43/putovanje.-josif-pancic-18141888