Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу

Центри

ЦЕНТАР ЗА МАРКИРАЊЕ ЖИВОТИЊА

Национални Центар за маркирање животиња основан је 1993. у оквиру Природњачког музеја у Београду. Основни задатак Центра је организовање праћења и проучавања кретања животиња на локалном, регионалном, континенталном и међуконтиненталном нивоу, применом трајних маркера. Поред кустоса Музеја, у раду Центра учествује и велики број спољних сарадника (професионални биолози, аматери, љубитељи природе).
Једна од најзначајнијих активности Центра је прикупљање и обрада информација о сеоби птица. У ту сврху користи се научна метода прстеновања птица, заснована на обележавању птица трајним маркерима – прстеновима. Поновни налази прстенованих птица, омогућавају одређивање главних миграторних коридора, како у Србији тако и на знатно ширем подручју. Прстенови су израђени од легуре алуминијума и на њима се налазе серијски број и име централе. У употреби је 11 различитих величина прстенова који одговарају различитим врстама и величинама птица. Прстеновање могу обављати само обучени прстеновачи са положеним одговарајућим испитом који Центар организује једном годишње.
Иако се прстеновање птица обавља континуирано целе године, најинтензивније је током пролећне и јесење миграције. О прстеновању птица на територији Србије води се детаљна евиденција која се односи како на податке о маркирању, тако и на њихове поновне налазе у иностранству. Евидентирају се и све нађене или ухваћене птице на територији Србије које носе прстен неког другог страног Центра. Од 1993. до данас прстеновано је преко 15.000 птица из 218 врста, а обрађено је више од 1.000 поновних налаза. Сваке године Центар публикује извештај о прстенованим птицама и њиховим налазима.
Од 1997. Центар је члан Европске уније за прстеновање птица (EURING – European Union for Bird Ringing), и сходно томе учествује и у неколико европских пројеката прстеновања птица.
Маркирање слепих мишева крилним маркерима врши се у Природњачком музеју од 1954, а у оквиру активности Центра од 1994. године. Осим маркирања прикупљају се и обрађују морфометријски подаци и информације о налазима маркираних слепих мишева, што омогућава сагледавање биономије и екологије појединих врста и/или популација. Маркери за слепе мишеве израђени су од легура алуминијума и имају облик отвореног цилиндра (C облик) са наставцима на слободним крајевима. У употреби су маркери 3 различите величине. Сваки маркер садржи име Центра, одн. Природњачког музеја, серију (A, B или C) и идентификациони број маркиране јединке. Прстеновање могу обављати само обучени прстеновачи са положеним одговарајући испитом који подразумева идентификацију врста слепих мишева, познавање безбедног манипулисања јединкама и познавање техника и метода маркирања слепих мишева, а такође и познавање законских основа заштите и очувања слепих мишева. Маркирање се спроводи током периода када су слепи мишеви активни и најчешће ван својих склоништа како би се избегло узнемиравање. Маркирање у периоду размножавања се такође избегава. Вођење евиденције о маркираним јединкама и њиховим каснијим налазима врши се на сличан начин описан за птице. Годишње се просечно маркира око 400 примерака. www.centarzamarkiranje.rs

ЦЕНТАР ЗА КОМПАРАТИВНУ ОДОНТОЛОГИЈУ ФОСИЛНИХ КИЧМЕЊАКА

Центар је референтан за упоредно проучавање фосилизованих одонтолошких остатака кичмењака. То су зуби првенствено крупних и ситних сисара, али такође и гмизаваца, водоземаца и риба. Одонтолошки остаци су најсигурнији показатељ припадности одређеној врсти, на основу чега се врши и одређивање геолошке старости слојева у којима је фосил пронађен.

Центар је 2007. године основан у Природњачком музеју, јер се у његовим збиркама налази већина примерака фосилизованих остатака кичмењака који су у доба терцијара и квартара живели у југоисточној Европи. Поред оригиналних фосила овде се налазе и мулажи (копије) фосила из других збирки. Материјал, као и електронска база података која се у Центру води, омогућавају комплексна истраживања терцијарне и квартарне фауне кичмењака југоисточне Европе. Поред континуираног рада кустоса и препаратора Музеја, Центар организује и заједнички рад са стручњацима из иностранства.

ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ ПОКРЕТНОГ ФОНДА ГЕОНАСЛЕЂА СРБИЈЕ

Геонаслеђе је репрезентативни узорак геодиверзитета, одабран као посебна геолошка, геоморфолошка и педолошка вредност, са аспекта научног, едукативног, културног и економског значаја. Центар за заштиту покретног фонда геонаслеђа Србије основан је у Природњачком музеју 28. августа 2007. Преко рада Центра Музеј доприноси заштити геонаслеђа и афирмацији геонаука. Очување геолошких феномена, као јединствених и необновљивих природних ресурса, подразумева и свеобухватна истраживања, а збирке Музеја, које су међу најбогатијим и најстаријим у Србији, у том процесу су од непроцењивог значаја. У сарадњи са осталим сродним институцијама и надлежним министарствима, Центар организује низ активности чији резултати треба да буду основа за планирање и спровођење заштите геонаслеђа Србије. Међу најважнијим су: евидентирање података о геолошком материјалу из збирки Природњачког музеја, али и других институција које се баве геолошким истраживањима, као и геолошких локалитета (налазишта где је материјал сакупљен); категоризација и процена стања збирки и налазишта у природном окружењу; развој методологије у систему заштите и формирање мреже заштићених геолошких објеката; едукација локалних заједница о потреби и значају очувања геолошких природних феномена; сарадња са релевантним међународним институцијама и појединцима ради унапређења геозаштите и размене искустава.