Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу
04/10/2017

Посета Епископа будимског и администратора Епархије темишварске, Господина Лукијана са сарадницима



Гост Природњачког музеја у Београду 3. октобра 2017. био је уважени црквени великодостојник Српске православне цркве - Његово преосвештенство Епископ будимски и администратор Епархије темишварске, Господин Лукијан са сарадницима.

Госте је сачекао директор Природњачког музеја, др Милан Пауновић, са сарадницима.
Разлог ове посете је заинтересованост Господина Лукијана према природи и природњаштву, али и могућност стручне, музеолошке и научне сарадње на успостављању изложбеног простора и природњачке збирке у манастиру Светог Георгија на реци Брзави у румунском делу Баната надомак Вршца. Природњачки кутак у манастиру Светог Георгија био би подигнут у спомен архимандрита Павла Кенгелца, негдашњег старешине тог манастира и једног од првих српских природњака.

Уважени гости имали су прилику да обиђу Природњачки музеј и неколико његових вредних збирки, међу којима су збирке инсеката, Генерални хербаријум Балканског полуострва, збирке сисара, Збирка трофеја Јосипа Броза Тита, Бизонаријум, Збирка квартарних сисара и „Панчићев кабинет“.

Др Павле Кенгелац (1766-1834) био је теолог, архимандрит свето-георгијевски, рационалиста, историчар, књижевник, али и природњак. Био је први Србин који је докторирао теологију у Санкт Петерсбургу, али и човек велике интелектуалне ширине, високе културе и европског образовања. У Будиму је 1811. године објавио прво свеобухватно дело из области природних наука – „Јестествословије“ (Природослов), у оквиру којег је на врло савремен, али за то доба контраверзан начин описао многе појаве из природе: о настанку Земље и променама на њој, планинама, јамама и пећинама, морима и рекама, ветровима, вулканима и земљотресима, календару и о човеку и његовој биологији.

Иако је оцењено као дело високе вредности, оно је врло брзо забрањено од стране цркве. Поводом 250 година од његовог рођења, 2016. године, „Јестаствословије“ – „Природослов“ је приредио и превео на савремени језик управо Господин Лукијан Пантелић, Еписикоп будимски и администратор темишварски, те је то вредно историјско дело поново доступно јавности.