Галерија на Калемегдану Медији о нама Фото галерија У Музеју ове године Glasnik  Годишњак Волим природу

Предавања и семинари

Свет људи и царство гљива

Миколошко друштво Србије, у сарадњи са Природњачким и Етнографским музејом, позива Вас током марта 2016. на циклус популарних предавања

Предавања почињу понедељком у 18 часова у атријуму Етнографског музеја. Улаз је бесплатан


Већина људи не зна пуно о тајновитом царству гљива. Међутим, чак ни научници, биолози који се баве њима, понекад нису свесни колико је велики утицај гљива на људску културу: на уметност, литературу, приче и бајке, фолклор, легенде или религију. Од најстаријих времена, осим за практичну употребу као хране, афродизијака, у медицини, као боја за тканину и сликање, дроге или за паљење ватре, гљиве за људе имају и велики симболични значај. Овогодишњи циклус предавања открива управо ову страну односа између људи и гљива. Гљиве нису важне само због своје незаменљиве еколошке улоге у природи, оне су важне и због етике, науке, уметности, филозофије, медицине или естетике.

07. 03. 2016. у 18 ч: Гљиве – између отрова и лекова

Прича о лековитим гљивама – традицији, лековима и добробити, храни мудрих али и заблудама и лажној нади. Колико су гљиве заиста лековите, колико су њихови лекови моћни и шта је наука открила? Како гљиве стварају отрове а како лекове и зашто то чине. Које гљиве истражују научници у Србији.
Предавач: др Александар Крапеж, Математички институт САНУ

21. 03. 2016. у 18 ч: Гљиве – љубав и страх

Различита друштва су имала потпуно различит став према гљивама – антички народи су их обожавали, а људи викторијанске Енглеске су их се ужасавали. Кухиња и трпеза једног народа нам пуно говори, посебно кад су на јеловнику гљиве. Оне могу бити посластица и отров, страст и последња вечера. Зависи колико их познајемо.
Предавачи: Невена Вукојичић, Биолошки факултет у Београду, mr ph. Предраг Петровић

28. 03. 2016. у 18 ч: Гљиве – божански посредници

Било да је свет створен у трену, мудрошћу једног од монотеистичких богова, или да се развијао од комадића небеске маје, један састојак је увек био присутан: гљиве! Од посредника, помагача, водиља, повода за ломачу, па до семена деструкције културне баштине или разоритеља цивилизација – гљиве су биле све, само не неми посматрачи.
Предавач: Јована Вундук. Пољопривредни факултет у Београду.

TOP KREM TM – NAŠA BEOGRADSKO-FRANCUSKA ČOKOLADNA PRIČA

Tanja Sotra govori o cokoladnim kremovima

Prateći program izložbe Crno i belo – priča o čokoladiU okviru izložbe CRNO I BELO – PRIČA O ČOKOLADI, Tatjana Šotra Katunarić je 27. marta 2014, za oko 50 slušalaca u Galeriji Prirodnjačkog muzeja, održala predavanje: TOP KREM TM – NAŠA BEOGRADSKO-FRANCUSKA ČOKOLADNA PRIČA.Dr Tatjana Šotra Katunarić, inače profesor francuskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, govorila je o čokoladnim kremovima koje zajedno sa sinom pravi u porodičnoj firmi, ali i o nekim zanimljivostima iz istorije čokolade. Nakon predavanja prisutni su probali nekoliko vrsta ovih delikatesnih kremova: sa ukusom badema, lešnika, kikirikija, oraha i narandžine kore. Degustacija kremova omogućila je da se prisutni uvere u njihov kvalitet i posebnost, ali i da u prijatnoj atmosferi razgovaraju o zanimljivom predavanju i čokoladi.

Publika na predavanju

Top kremovi

KAKO JE PLANETA POSTALA ZELENA

Dr. Desa Đorđević-Milutinović, predavanje u istraživačkoj stanici Petnica 07. 03. 2014.

Istraživačka stanica Petnica već drugu sezonu organizuje multidisciplinarni program pod nazivom Arheologija života koji okuplja polaznike, srednjoškolce, čija su interesovanja vezana za oblasti arheologije, biologije i hemije. Ovogodišnje aktivnosti usmerene su na istraživanje paleoflore. Tokom „Zimskog programa“ na poziv Vladimira Pecikoze, rukovodioca Programa arheologija, dr Desa Đorđević Milutinović održala je polaznicima predavanje „KAKO JE PLANETA POSTALA ZELENA“.

Tema predavanja bila je razvoj života na Zemlji, pri čemu je poseban akcenat dat evoluciji kopnenih biljaka, od njihovog izlaska na kopno pre 420 miliona godina do poslednjeg ledenog doba (pre 2 miliona godina).

S obzirom da su biljke osnova svakog eko-sistema i da evolucija životinja uvek prati evoluciju biljaka, u predavanju su pored biljaka pomenute i karakteristične grupe kopnenih životinja. Od džinovskih vilin-konjica i stonoga u karbonu (pre 300 miliona godina), preko zverolikih reptila (danas potpuno izumrla grupa životinja) u permu, do dinosaurusa, prvih sisara pa na kraju i čoveka.

Od biljaka veći deo predavanja posvećen je primitivnim i izumrlim biljkama kao što su prve kopnene biljke u siluru (pre 420 miliona godina) i prve šume u devonu pre 370 miliona godina koje su bile izuzetno važne za evoluciju kopnenih životinja. Deo predavanja posvećen je nepreglednim močvarnim šumama džinovskih lepidodendrona koje su postojale pre 300 miliona godina, kao i biljkama koje su potpuno izumrle, kao što su semene paprati ili pra-četinar arheopteris, ili džinovske gljive prototaksites visoke 6 metara koje su živele pre 400 miliona godina.

Prototaksites (Prototaxites), džinovska gljiva visoka 6 metara, bila je veoma čest stanovnik priobalja pre 400 milina godina. (rekonstrukcija predelaautor Mary Parrish, National Museum of Natural History).

Izumrle biljke i životinje kao i uopšte praistorijski svetovi koji su postojali, nastajali i nestajali milionima godina pre našeg vremena, oduvek su privlačili pažnju publike jer su to teme o kojima se u školama veoma malo uči a interesovanje za njih je veliko.

Prvi cvetovi na Planeti pojavili su se pre oko 100 miliona godina. (Archaeanthus linnenbergeri, fosilni ostaci i rekonstrukcija).

Na predavanju u Petnici takođe je pomenuto kretanje kontinenata kroz vreme, formiranje jedinstvenog super-kontinenta Pangee, njegovo raspadanje na Lauraziju i Gondvanu, i kasnije postanak današnjih kontinenata. Srednjoškolci su se takođe upoznali sa putovanjem Indijskog potkontinenta od Afrike do Azije i nastanakom Himalaja i Alpa kada su južne kontinentalne mase udarile u severne. Zajedno sa ovim promenama dolazi i do promene klime, a samim tim i do promene eko-sistema i ubrzane evolucije biljaka i životinja.

Karbonska šuma lepidodendrona (pre 300 miliona godina).Victoria Museum, Melburn, autor Walter Myers.

Srednjoškolci Petnice upoznali su se i sa tri osnovna i najveća ledena doba: Prvo i najstarije kada je cela Planeta bila pod ledom (pre 650 miliona godina) i za koje se smatra da je bilo inicijalni impuls za razvoj prvih višećelijskih organizama, Drugo - karbonsko (pre 350 mil.god.) kada je pod ledom bila južna hemisfera i kada su na ekvatoru živeli lepidodendroni, džinovske stonoge dužine preko dva metra i vilin-konjici čji je raspon krila bio preko jedan metar, i treće ili „naše“ Veliko ledeno doba pre 2 miliona godina kada su živeli mamuti i praljidi i koje zapravo predstavlja savršenu eksperimentalnu laboratoriju za proučavanje evolutivnih promena uslovljenih naglim promenama klime.

Zemlja snežna lopta (Snowball Earth), ledeno doba ogromnih razmera kada je cela Planeta bila pod ledom (pre 650 miliona godina).

Nit predavanja koja sve nabrojane pojmove drži na okupu je evolucija biljaka bez kojih ne bi postojao nikakav kopneni život na Zemlji, bar ne onakav kakav je nama danas poznat.

Polaznicima predavanja prikazani su takođe i originalni fosili biljaka iz Paleobotaničke zbirke Prrodnjačkog muzeja, što je izazavalo veliko interesovanje s obzirom da je ovo bila retka prilika da se fosilni materijal vidi „uživo“ s obzirom da škole uglavnom ne raspolažu ovakvim primercima.


Dr Desa Đorđević Milutinović
kustos paleobotanike
muzejski savetnik, Prirodnjački muzej.

„Korovi – pojam, definicija, diverzitet i značaj“

Marko LJ. Nestorović

U Poljoprivrednoj školi sa domom učenika PK „Beograd“ iz Krnjače, učenicima prvog razreda obrazovnog profila poljoprivredni tehničari, 04.02.2013. godine Dr Marko LJ. Nestorović, viši kustos u saradnji sa profesorom škole Ljupkom Kučukom održano je predavanje pod nazivom „Korovi – pojam, definicija, diverzitet i značaj“. Na predavanju primereno školskom uzrastu učenicima su interpretirane naučno – stručne informacije o značaju korova u poljoprivredi, biologiji, ekologiji korovskih biljaka, kao i merama zaštite od korova.

Arheološki lokalitet Vinča

U ponedeljak, 05. novembra 2012. godine u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu održana su dva predavanja: „Da li je Vinča bila prva evropska metropola“ autora Dragana Jankovića, kustosa Muzeja grada Beograda na arheološkom lokaliteta Vinča i „Novi podaci o geološkoj građi arheološkog nalazišta Vinča“ autora Slobodana Kneževića, redovnog profesora Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Po mestu Vinča na desnoj obali Dunava (okolina Beograda), nazvana je kultura iz doba neolita, vinčanska kultura (5.400-4.300 godina pre nove ere), čiji su nosioci naseljavali područje današnje Panonske nizije, Transilvanije, istočne Bosne i severne Makedonije. Prva sistematska arheološka istraživanja u Vinči započeo je profesor Miloje Vasić 1908. godine. Otkriven kulturni sloj, debljine oko 11 metara, ukazuje na činjenicu da se na prostoru Vinče živelo u kontinuitetu od kraja sedmog milenijuma pre nove ere do danas.

Na osnovu očuvanih ostataka kuća, građenih u nizovima sa istom orijentacijom i bez okućnica, može se zaključiti da je Vinča bila gradsko naselje i da njenim stanovnicima poljoprivreda nije bila primarna delatnost. Sačuvani artefakti, oruđe, bogato ukrašena keramika, nakit i drugi predmeti od retkih i skupocenih materijala, govore u prilog teoriji da su nosioci vinčanske kulture verovatno bili trgovci. Od keramičkih predmeta najpoznatije su figure žena, velikih očiju i raširenih ruku, simboli života i plodnosti. Većina pronađenih predmeta odlikuje se izuzetnim dizajnom i bogatstvom boja. Nedaleko od ovog arheološkog nalazišta nalazi se planina Avala, poznata po ležištima ruda i minerala (cinabarit, azurit, malahit) koje su Vinčani koristili za spravljanje boja, izradu nakita i drugih predmeta za svakodnevnu upotrebu.

U 2011. godini, zbog pojave klizišta na arheološkom nalazištu Vinča, obavljena su detaljna geološka ispitivanja, ujedno i prva tog tipa od kada je lokalitet otkriven. U istraživanjima, kojima je rukovodio profesor Slobodan Knežević, učestvovali su stručnjaci iz firme „Geoalfa“ i Rudarsko-geološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Dobijeni su novi podaci o geološkoj građi ovog dela vinčanskog Podunavlja. Konstatovano je da je arheološko nalazište Vinča izgrađeno od sedimenata iz perioda sarmata (od pre oko 12 miliona godina) i plio-pleistocena (od pre oko 2.5 miliona godina), dok aluvijalni sedimenti (rečni nanosi) nedostaju. Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da je Dunav tokom geološke istorije menjao svoj tok i da je, u različitim periodima, spirao i odnosio (erodovao) prvethodno nataložene sedimente. Slični procesi dešavali su se i tokom istorije, pa se pretpostavlja da je deo ovog arheološkog nalazišta uništen rečnom erozijom.

Aleksandra Maran

Predavač prof. dr S. Knežević

Direktor S. Spasić

Predavač D. Janković

publika

Promocija karte „Geonasleđe Parka prirode Šargan Mokra Gora“

U ponedeljak, 05. decembra 2011. godine u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu predstavljena je karta „Geonasleđe Parka prirode Šargan Mokra Gora“, koja je nastala kao rezultat uspešno završenih istraživanja u okviru istoimenog projekta.
Na prezentaciji su govorili: Slavko Spasić, direktor Muzeja, Zoran Popović, predstavnik Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, autor karte i saradnici.
Na karti je prikazano dvadeset geoloških lokaliteta, izdvojenih kao jedinstveni prirodni fenomeni na području ovog Parka prirode. To su nalazišta različitih vrsta stena, minerala i fosila kao i raznovrsni podzemeni i površinski oblici i pojave (izvori slatke i slane vode, vodopadi, kanjoni reka i pećine). Za svaki geološki objekat dat je naziv, geografske koordinate i kratak opis fenomena koji predstavlja.
Objekti geonasleđa nisu značajni samo zbog svojih naučnih, obrazovnih i kulturno-istorijskih vrednosti već su kao takvi i turistički zanimljiva mesta. Zato je namera autora i saradnika da nastave započete aktivnosti na popularizaciji i promociji objekata geonasledja, kako bi se potencijalnim turistima, na pristupačan način, predstavili geološki fenomeni Mokre Gore i njene šire okoline.

Rukovodilac Projekta i autor karte:
dr Dragan Milovanović, red. prof., Rudarsko-geološki fakultet.
Saradnici na projektu:
dr Lidija Amidžić, prof., Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“
dr Slobodan Knežević, red. prof., Rudarsko-geološki fakultet
dr Nenad Banjac red. prof., Rudarsko-geološki fakultet
inž. Radan Spasić, JP „Srbijašume“
dipl. inž. geologije Milorad Kličković, Zavod za zaštitu prirode Srbije
dipl. turizmolog Milić Simić, „Mali Ćira“
mr Aleksandra Maran, kustos-paleontolog, Prirodnjački muzej
Aleksandra Maran

Slavko Spasić, direktor Muzeja

Publika na prezentaciji

Autor karte:dr Dragan Milovanović

Z. Popović, N. Banjac i autor

Iz sveta prirode

Prezentacija publikacije Prirodnjačkog muzeja

U Galeriji Prirodnjačkog muzeja 10.06.2011. održana je promocija publikacije "Iz sveta prirode", autora mr Gordane Jovanović, Dragane Đurić i Miodraga Jovanovića. Prisutnima su se obratili Goran Pećanac i Vesna Radulović iz Saveza slepih Srbije.

Publikaciju krase reljefno prikazani motivi iz prirode. To je kratka informativna priča o životu i Planeti na kojoj živimo. Cilj ove publikacije je da se pobudi pažnja javnosti za pronalaženjem sličnih rešenja koja će osobama sa oštećenim vidom omogućiti kvalitetniji život. Zanimljivo izdanje Muzeja je priređeno na potpuno nov način, namenjeno je prvenstveno slepim i slabovidim osobama ali i svima koji žele da se upoznaju sa vrednostima prirodne baštine. Posebno pripremljene ilustracije odabranih predmeta iz prirode su urađene u blindruk štampi. Kako izgledaju neka bića iz prošlosti i sadašnjosti kao što su davno izumrli trilobiti, gušteri, ajkule i dr. može se osetiti pod prstima. Trodimenzionalni prikaz prirode propraćen je naučno popularnim tekstovima na latiničnom i Brajevom pismu. Autori publikacije su jedan broj primeraka poklonili posetiocima.

Dani Beograda 2011

GALERIJA PRIRODNJAČKOG MUZEJA, Mali Kalemegdan 5

PROMOCIJA MONOGRAFIJE

„GEOLOŠKI OBJEKTI I PRIRODNI FENOMENI KAO INTEGRALNI ELEMENTI GEODIVERZITETA GRADA BEOGRADA“


U prepunoj Galeriji Prirodnjačkog muzeja u ponedeljak 18. marta 2011. godine sa početkom u 13h, održana je promocija monografije “Geološki objekti i prirodni fenomeni kao integralni elementi geodiverziteta grada Beograda“, dr Ljupka Rundića, redovnog profesora Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
O Monografiji su govorili direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić, Zoran Popović iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, prof. dr. Luka Pešić recenzent i autor.
U svom izlaganju autor je naveo da monografija ima za cilj da upozna omladinu i građane sa prirodnim geološkim spomenicima i neživom prirodom grada Beograda. Tokom promocije, prezentovani su najvažniji lokaliteti koji svojim prirodnim karakteristikama zaslužuju da budu izdvojeni: Straževica – iznad manastira u Rakovici, Bubanj potok – serpentinisani peridotiti, Mašin majdan – letnja pozornica, Železnička stanica Topčider, Fonolit – istočne padine Goljina Brda, Ripanj – Tešića majdan, Veliko Selo, Kalemegdan – morski sprud Panonskog mora, Tašmajdan – morski sprud, Ritopek, potok Karagača i dr.
“ …. posle svega ostaje nada da će monografija poslužiti kao obrazac za ozbiljnije sagledavanje i vrednovanje svih potencijala geoloških spomenika i pojava na prostoru grada Beograda koji čine samo jedan segment vrlo raznolikog geodiverziteta …” (autor).

Nakon završetka prezentacije, zainteresovani posetioci su imali priliku da pogledaju taktilnu izložbu “Dodirnimo prirodu 2” uz stručno vođenje autora postavke.