Prirodnjački Muzej, Beograd

Eksploatacijom uglja u severozapadnom delu površinskog kopa rudnika uglja Termo-elektrane "Drmno" - Stari Kostolac otvoreni su geološki profili u visini od oko 75 m. Na dubini od 27 m., krajem maja 2009. godine, prilikom bagerovanja šljunka za potrebe nasipanja puteva, radnik preduzeća ’’Autotransport’’ naišao je na ostatke krupne životinje.

Zahvaljujući činjenici da je u neposrednoj blizini kopa arheološko nalazište ’’Viminacijum’’ obavešteni arheolozi su 01.maja 2009.godine, pozvali u pomoć paleontologe Prirodnjačkog muzeja, dr Zorana Markovića i Miloša Milivojevića, višeg preparatora.

Znajući kakav složen proces rada ih očekuje, uz pomoć fizičkih radnika uklanjanjem sloja po sloj, došlo se do izuzetnog nalaza celokupnog postkranijalnog skeleta i dela lobanje fosilnog surlaša Mammuthus sp.

Kada je skelet bio dovoljno oslobođen od okolnog sedimenta, započeta je konzervacija i konsolidacija kostiju i okolnog sedimenta sastavljenog od peskova i finih glina. Proces konzervacije je bio jako zahtevan jer se po prvi put kod nas ovaj posao radi in situ, tj. na samom mestu nalaska skeleta, na otvorenom prostoru.

Na teritoriji Srbije, među više od 1000 ostataka nije pronađen ni jedan ostatak najstarijeg predstavnika roda Mammuthus (mamut) vrsta M. meridionalis, nije isključeno da je za vreme egzistencije ove vrste u drugim delovima Evrope, ovaj deo Balkana bio posebna ekološka niša. Miorfološke karakteristike, kao i starost slojeva u kojima je fosil pronađen ukazuju na geološki najstarijeg predstavnika roda Mammuthus u Srbiji.

Za sada je sigurno da je ovaj gorostas bio dužine od oko 6 metara, doživeo je duboku starost preko 60 godina što je poprilično za jednog surlaša. Ostavši zaglibljena u mulju baruština rečne delte, iznemogla životnja skončala je u položaju u kome je i pronađena posle skoro milion godina.

Može se reći da je ona samo ’’kleknula’’ i da nije pružala prevelik otpor mulju u koji je upala. Simetričan položaj levih i desnih ekstremiteta, što je naročito izraženo kod zadnjih, kuriozitet je koji se kod fosilnih nalaza veoma retko sreće. Nema tragova napada lešinara što je čest slučaj na fosilnim ostacima sa drugih lokaliteta.

Iako na teritoriji Srbije, a i okolnih zemalja, postoje na hiljade nalaza zuba i ostalih delova skeleta predstavnika roda Mammuthus, prazno polje na karti rasprostranjenja ovih izumrlih životinja, svedoči o nedovoljno ozbiljnom radu priznatih stručnjaka iz oblasti paleozoologije surlaša. Zato, ovaj skelet iz Drmna, mora sačekati svoje ’’latinsko krštenje’’. Ideja je da se svi delovi skeleta izlože kao što su pronađeni (in situ), u samom kopu. Ovakav vid izlaganja kulturnog dobra je novina na našim prostorima, a i šire, bar kada je Jugoistočna Evropa u pitanju. Retkost ovakvog nalaza i ambijent u kome se nalazi čine ga izuzetno atraktivnim i zasigurno će doprineti poboljšanju turustičke ponude ovog dela Srbije. U isto vreme, brzina kojom se reaguje na sprovođenje zaštite nalaza, govori o našoj muzeološkoj i naučnoj svesti. Ovo nije važna stvar samo za Srbiju, već i za istoriju prirode čitave planete.

Detaljnije informacije o poseti i obilasku lokaliteta potražite na sajtu www.viminacium.org.rs