BIBLIOTEKA PRIRODNJAČKOG MUZEJA

- 100 godina posle


IZ RIZNICE

- četvrti deo -


 


 

GEOLOGIJA:

 

 
 
 
 

Knjige naših znamenitih geologa:


 

, . (1883): Ȏ Ȍ, ʌ. 1-3 / . ӣȎ. .-. ȣ,

 

 

 

 
   

ӣȎ, . . (1887): ȣ. .- ȣ,


 

 

     

 ӣȎ, . . (1888): ȣ ȣ . . ȣ,

Kontinuirani i uspešni razvoj mineraloško-geoloških nauka u Srbiji od kraja 19. veka pa nadalje, može se pripisti uglavnom J. Žujoviću, koji je u našu nauku uneo novine sa zapada. Jedna od njih je i polarizacioni mikroskop.

 

 

 

 
   

ȣȎ, . (1889): ȣ. ̭ȣ ȣ,

 

 

     

 Ȏ, . ., Ȏ, . . (1891): ȣ : , . ȣ ŭ ȣ,

U radu je opisana nova vrsta puža, Trochus serbicus.


 

 

 
   

Ȏ, . (1894): . ȣ,

Jak potres 1893. godine u oblasti Resave prouzrokovao je veliku štetu. Radovanović je proučavao ove terene i bio u komisiji prve seizmološke službe u našoj zemlji. Prvi seizmogram urađen je 9. juna 1910. godine. Danas je Beograd jedan od priznatih centara za međunarodnu seizmološku službu.


 

 

     
ȣȎ, . (1895): : ȣ 16 . ȣ ȣ,  

 

 

 
   

 ȣȎ, . (1896): . [..], [..]

Po proučavanju geomorfoloških odlika Srbije postao je poznat i van zemlje. Posebno je proučavao reljef kraških predela, tektoniku i glacijalne planine na Balkanskom poluostrvu. Jedan je od naših najvećih naučnika i prirodnjaka.


 

 

     

 Ȏ, . (1897): ȣ: . ȣ (Ȏ ),

Katedra za paleontologiju osamostalila se 1897. godine i Radovanović je bio prvi predavač. Ovde pisac govori o značaju paleontologije kao najmlađe između svih grana jestastvenice, a zatim navodi da: na fosile, dakle netreba gledati samo kao na ostatke nekadašnjih tipova životinja i nekadašnjeg bilja, nego kao još i dokumente za istoriju razvića organskog sveta.

 


 

 

 
   

Ȏ, . (1897): : , , , . . ȣ ȣ,

 

 

 
 
 

Putešestvija po Srbiji:



', . . (1856): ' ' ' ' ' ͣ '. '' ͣ. ',

Lindenmajer se posebno bavio proučavanjem mineralnih i lekovitih voda. Pisao je o njihovom nastanku, sastavu i lekovitim svojstvima.

 

 

 

 
   

Ȏ, . (1867): ţ ( ŊŌ) ȣ 1863. ȣ,

 

 

     

KȎ, ., , . (1875): ؎: , . ,

Jedan od radova prve generacije naših geologa, Pančićevih savremenika, na ispitivanju geologije Srbije.


 

     

 KIŠPATIĆ, M. (1878): SLIKE IZ RUDSTVA: KULTURNO-PRIRODOPISNE CRTICE. MATICA HRVATSKA, ZAGREB

          Knjiga govori o značaju i koristi ruda za čoveka. Na interesantan način je opisan život rude.


 

 

 
   

 KIŠPATIĆ, M. (1880): SLIKE IZ GEOLOGIJE: PRIRODNOSLOVNE I KULTURNE CRTICE. MATICA HRVATSKA, ZAGREB

 

     
KIŠPATIĆ, M. (1897): KRISTALINSKO KAMENJE SERPETINSKE ZONE U BOSNI. DIONIČKA TISKARNA, ZAGREB

 

 

 

 
   
Ȏ, . (1899): ȣ ȣ: I . ȣ ȣ,

 

 

     
Ȏ, . (1900): ȣ ȣ: II , ӊ, . ȣ ȣ,

 

 

 

     
, . . (1902): VIII- ȣ ͭΣ. ȣ ȣ,

U geološkim krugovima tog doba ozbiljno je shvaćen posao geološkog kartiranja naše zemlje, a taj posao je vezan i za učešće u Internacionalnom geološkom kongresu. Antula između ostalog predlaže: Ne samo da se pri ovim ekskurzijama stvara jedinstvena prilika širem krugu geologa da se u najkraćem vremenu i iz prve ruke upoznaju s najkarakterističnijim mestima pojedinih oblasti, nego se i domaćim radnicima stvara mogućnost da se koriste iskustvom geologa iz celog svata, te da u društvu sa njima, svoja promatranja i svoje zaključke na samom terenu verifikuju i dopune.

 

 
 
   

Meteoriti:


 

Ȏ, . (1880): -: ȣ. [..],

Sokobanjski meteorit je prvi proučeni i opisani meteorit u Srbiji, a trinaesti na Balkanskom poluostrvu. Pao je 1. oktobra 1887. godine u 14 časova. Najveći kamen je težio 38 kg i razbijen je prilikom pada.

 

 


 
   
ӣȎ, . (1890): . [..],

 


     
ΣȎ . (1891): . - ȣ,

Jelički meteorit je drugi proučeni i opisani meteorit u Srbiji. Pao je 19. oktobra 1889. godine u 1430 časova u području čačanskog okruga. U pravcu severoistok-jugozapad rasulo se kamenje ukupne težine 30,830 kg, a prostor na kome su meteoriti pali imao je oblik elipse dužine 8 km i širine 5 km. Najveći primerak, 8,555 kg, pao je u Ježevici. Sakupljeni delovi meteorita dati su na ispitivanje Jovanu Žujoviću, profesoru Velike škole. Kabinet Velike škole je Prirodnjačkom muzeju pklonio primerak težine 7,380 kg koji se i danas čuva u zbirci.

 

 


     
ӣȎ, . . (1895): ȣ: II , III . .- ȣ,